RAMAZANSKE LEKSIČKE MAHSUZIJE 15: Tidžaret

Piše: Jasmin Hodžić

Zehri A.

U časopisu Muslimanska svijest 1936/1941. ima jedno sjećanje na prošle događaje, pa i to kako je jednom jedan njemački (austrougarski) baron (barun) pozvao k sebi jednog Bošnjaka Hadžibega, pa ga dočekao s velikim ićramom. Uz govor, kako stoji “o švabskoj pravdi i toleranciji”, ovaj barun je govorio i o Kur’anu i hadisu, o farzu i sunetu, itd. Inače je, kažu, imao običaj pozivati k sebi kući na mevlud ugledne muslimane iz Sarajeva. U svojoj poruci spomenutom Hadžibegu, njemački barun kaže:

Ti si zaista pravi plemić, učen, znamenit i poznat na daleko. Moja je želja da ti dadnem godišnji pasoš i zlata koliko hoćeš, da počesto odeš u Sandžak i da vidiš i razgledaš, kako se tamo živi i devera. Ti bi s ovim mogao izkoristiti i tidžaret i zijaret.

Hadžibegov odgovor je bio da neće za tuđe zlato da pogazi uzvišene islamske propise i svoj ponos, a zatim je falio osmansku upravu koja nam je donijela islam i pravdu za sve, rekavši da on to pogaziti neće makar se i sa imetkom i sa životom morao rastati.

Dosta slično, književnik i novinar Bajro Perva ima jednu zanimljivu zabilješku:

Na pitanje koje mu je postavio neko iz Bosne - šta rade naše hadžije u Medini, prof. dr. Fikret Karčić je lakonski odgovorio: „Ibadet – zijaret – tidžaret.“ Doista, ako nisu u Pejgamberovoj ili nekoj drugoj džamiji, hadžije su u posjeti nekim drugim znamenitostima grada ili u trgovinama gdje kupuju poklone za najmilije.

Tidžaret ima i u Uskufijevu Makbuli-arifu (1631), a i zijaret i tidžaret bi mogla biti zamjenska za i sevap i ćevap – mada, neće biti isto značenje.

No, da zaista ima neke ustaljenosti u korištenju ovih izraza potvrđuje i ovaj odlomak iz časopisa Zeman, iz 1912. godine:

Pijući kahvu, pričao nam je opet Junuzaga, kako je išao u lov i kupio putem kacu sira, malo graha, jaja, masla i tako veli, i zijaret i tidžaret.

Inače, korijen t-dž-r (ت ج ر)  u Lejnovom leksikonu u osnovi nosi značenje trgovanja i poslovanja radi dobitka, pa od njega dolazi glagol tedžere (تَجَرَ) u smislu trgovao je, bavio se trgovinom, kupovao i prodavao. Od istog korijena je imenica tidžāra (تِجَارَة) koja označava trgovinu, trgovački posao i promet robe, a tādžir (تَاجِر) je trgovac, onaj kome je zanimanje trgovina. U širem, prenesenom smislu, Lejn bilježi i ideju sticanja i traženja koristi kroz neki poduhvat, pa se korijen može razumjeti i kao opće nastojanje da se nešto uloži i dobije dobit, bilo materijalno bilo metaforički.

Tidžaret označava komercijalu, trgovinu, transakciju i generalno posao, i spominje se u Kur'anu upravo kao tidžāret (تِجَٰرَة), i to devet puta, ali sve u kontekstu trgovanja.

Baš kao u onoj čuvenoj sevdalinci Hamdije Šahinpašića (poslušati ovdje: Hamdija Šahinpašić - Kad puhnula zima oko Lima):

Kad puhnula zima oko Lima,

ja kako je jadna Đula živa.

Niti ćosa, niti ašikuje,

 ona čeka Ćerim-efendiju.

Otiš'o je u velik' tidžaret.

Ćerim hoda, a Đuli što bog da.

 A ajet kaže:

يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا لَا تَأْكُلُوا أَمْوَالَكُمْ بَيْنَكُمْ بِالْبَاطِلِ إِلَّا أَنْ تَكُونَ تِجَارَةً عَنْ تَرَاضٍ مِنْكُمْ ۚ وَلَا تَقْتُلُوا أَنْفُسَكُمْ ۚ إِنَّ اللَّهَ كَانَ بِكُمْ رَحِيمًا

O vi koji vjerujete, jedni od drugih na nedozvoljen način imanja ne prisvajajte, a dozvoljeno vam je trgovanje (tidžaret) uz obostrani pristanak. I ne ubijajte se. Allah je, doista, prema vama milostiv (Kur'an, 4: 29)

(Preporod.info)