RAMAZANSKE LEKSIČKE MAHSUZIJE 26: Kalem

Piše: Jasmin Hodžić

Mehmedaliji H.

Zaista je od ićrama našeg Rabba to što smo naučeni kalemu. I nije slučajno da se naša poznata izdavačka kuća zove El-Kalem. A znam da ćemo se ibretit kad vidimo da je kalem kao pero ili trstika zapravo naša slamka, zato što je ova porijeklom indoevropska riječ prisutna u mnogim jezicima svijeta, u raznim varijacijama: grčko καλάμη (kalámē), latinsko culmus, arapsko qalam (قَلَم), rusko соло́ма (solóma) te naše slama i slamka.

اقْرَأْ وَرَبُّكَ الْأَكْرَمُ

Čitaj/uči, plemenit je Gospodar tvoj,

الَّذِي عَلَّمَ بِالْقَلَمِ

Koji poučava kalemu/kalemom

عَلَّمَ الْإِنْسَانَ مَا لَمْ يَعْلَمْ

Koji čovjeka poučava onome što čovjek ne zna.

(Kur’an, 96: 3–5)

– kaže Gospodar u Prvoj objavi, odnosno u prvim riječima Objave, nakon čega mi za insana možemo reći da je, kako narod kaže:

Ilumli i kalemli…

– biva, obrazovan i pismen, kao jedan plah momak u Čolakovićevoj Legendi o Ali-paši:

Pavi mu'min. A ilumli i kalemli, da se nedaleko treba tražiti. I zgodan.

Ili, kako Čolaković kaže za onog što je tvrdio da je neuki hamal:

Eto, još malo pa ćeš arapski govoriti kao i naški, znaš pisati na tri načina, ilumli si, kalemli si…

Česti su stihovi u usmenoj narodnoj književnosti:

Pa on uze divit i kalema i hartije knjige bez jazije, pa on piše knjigu šarovitu 

U jednoj Razijevoj bosnevijskoj kasidi stoji:

Nemoj ići na trku,

udarit ćeš na muku,

drži kalem u ruku,

pravim putem idite!

A kod Alije Sadikovića:

Kako piše kalem, nek ti na ’m pane.

U Isakovićevoj Hasanaginici kaže beg Pintorović za svoju sestru (Hasanaginicu):

Kad si došla za Hasanagu, braću si im učila knjizi i kalemu. Nisu znali šta je elif. Nisu znali gdi je Ćaba!

A Hasanagina majka će Hasanaginici:

Nemoj mi kalem i jaziju prid oči.

Kaže Meša u Dervišu:

Ruka mi drhti držeći kalem, kao da se sad dešava ovo što pišem…

Kaže Sidran u pjesmi Bašeskija:

Duša je moja spremna, ko kalem i papir predamnom.

U Legendama iz starog Sarajeva stoji:

Bijelu džamiju sagradio je Divan katib (dvorski pisar) Hajdar-efendija. Za njega se pripovijedalo da je, budući da je bio pisar, čitavog života ostavljao odreske od kalema, pisaljke načinjene od trstike, i toliko ih sakupio da je mogao narediti: „Kada umrem, vodu u kojoj ćete kupati moje mrtvo tijelo ugrijte na vatri od komadića ovih kalema što sam ih čitavog života skupljao!" njegovoj je želji, kažu, bilo udovoljeno.

P. S. Kalemi su, danas, čini mi se živi još kod naših kaligrafa. I, hvala Bogu pa je živa i kaligrafija.

P. P. S. Poznato je kako je rhm. Dževad Karahasan govorio da sve što piše voli pisati rukom, pa je uputno navesti i jednu opsesiju pisaljkama direktno iz njegova kalema:

Ali je najviše bilo kalema, pisaljki napravljenih od trske, najčešće od bambusa, zarezanih na vrhu  u različitim debljinama i različitim formama i razrezanih po sredini kao današnja pera.

(…)

Pisaljke su najduže vezale za sebe moju pažnju. Nisam pisao perima kakva je posjedovao Dželaluddin-paša, samo kalemima i to nešto malo, tako da nemam prava govoriti o pisaćem priboru jednog kaligrafa kao da nešto o tome stvarno znam. Ali iz razgovora s pravim znalcima znam da ima ljudi koji pobjesne ako im se spomene mogućnost da se kalem u nešto udjene, nečim popuni ili bilo kako optereti, jer oni misle da se stvarno dobro može raditi samo onda kad se u ruci drži jedino dobra i dobro zarezana trska, bez dodataka i bez prenemaganja; i znam da na drugoj strani ima ljudi koji vole kalem udjenuti u držalo, objašnjavajući to uvjerenjem da pisaljka tek tada ima pravu težinu, volumen i karakter. Uzeo sam jedno takvo držalo od slonovače, izrazito fino, tanko i diskretno gravirano figurama koje izgledaju kao bršljan. Odvagnuo sam ga u ruci, kao da odmjeravam koliko bi kalem bio teži kad se udjene u njega.  (Dž. Karahasan, Izvještaji iz tamnog vilajeta)

(Preporod.info)