Frank van der Velden: Islamski identitet je sastavni dio evropske kulture

U sklopu svečanosti otvorenja Islamskog centra u Mainzu prisustvovali smo tribini „Islam u Evropi“ na kojoj su svoje izlaganje imali dr. Frank van der Velden i prof. Armina Omerika. Nakon predavanja  sa dr. Frank van der Veldena ,koji kao teolog radi u pokrajini Hesen a sa zaduženjem pitanja o islamu i muslimanima porazgovarali smo o aktuelnoj temi. Uz pomoć dr. Dževade Šuško dobili smo njegove odgovore onako iz prve ruke.

Na naše pitanje da komentira otvaranje i konstituiranje ovakvih (islamskih) institucija u Njemačkoj, on odgovara:

-Mi smo ispred Katoličke crkve Njemačke uvijek ohrabrivali osnivanje i izgradnju vjerskih objekata. To, naravno, uvijek treba da ide u skladu i u dogovoru sa gradom, gradskim ustanovama i stanovnicima grada. Uvijek je važno kod muslimana, kršćana i drugih vjerskih zajednica da uskladimo taj jedan zajednički, evropski kontekst i zajedničku evropsku pozadinu. U slučaju Islamske zajednice Bošnjaka u Njemačkoj, kad je u pitanju osnivanje džemata i izgradnje džamija, sa naše strane  oni će uvijek imati podršku i spremni smo tu  da pružimo pomoć. To se npr. desilo i prije godinu dana kada je otvorena džamija koju su Bošnjaci osnovali u Limburgu. Lično sam bio prisutan i na taj način izrazio podršku.

Evo, i na tribini ste istakli da izuzetno cijenite rad imama Islamske zajednice Bosne i Hercegovine. Kako vidite, dakle, tu saradnju?

-Imate različite imame, ali ono što smatramo dobrim i važnim jeste da su imami dobro obrazovani, te da imaju teološko obrazovanje kako bi u potpunosti mogli raditi svoj posao i odgovarati na nove izazove današnjice. Naravno, važan je i kulturološki kontekst Njemačke. Ako su u Njemačkoj obrazovani onda je to dobro. Ukoliko su obrazovani u inostranstvu onda je važno da se temeljito upoznaju sa kontekstom Njemačke. To važi i za naše katoličke teologe koji dolaze iz inostranstva da se upoznaju sa kontekstom Njemačke, da naprosto izražavaju senzibilitet ovog područja. Uostalom, religija je jedna javna stvar u Njemačkoj. Važno je da imam, katolički teolog, paroh i teolog iz protestantske crkve, također, dobro surađuju.

A, surađuju li?

-To je vrlo različito. Imamo, recimo dobar primjer u bosanskom imamu iz Badena koji surađuje sa rimokatoličkom i protestantskom crkvom  Njemačke. To se vidi kroz različite posjete, predavanja o Kur'anu i Bibliji. To, nažalost, ne važi za sve zajednice. Imate i muslimanske, i katoličke i protestantske koje nemaju tu i takvu vrstu suradnje.

S obzirom na temu- islam u Evropi, koliko zaista ima islama u Evropi, a koliko Evrope u islamu?

-To je kompleksno pitanje. Kao prvo treba definisati šta je Evropa. Ustvari, radi se o problemu definisanja, ali ako uzmemo njenu kartu vrlo je jasno  da je Bosna i Hercegovina dio Evrope. Kada uzmete npr. Kartu Turske, jedan njen dio je Evropa kojoj pripada. Ono što je tačno jeste da je  islam dugo vremena prisutan u Evropi. Stoga treba donijeti odluku kako definisati Evropu. Imate onaj dio ljudi koji Evropu definiše na jedan ekskluzivistički, isključujući način gdje smatraju da samo većinsko društvo čini Evropu. A, onda imate i druge ljude kojima i ja pripadam, sa jedinim uključujućim pristupom prema njenom definisanju. Tu, naravnom imate islamsku  kulturu na kontinentu Evrope koje čine i doprinose onom što nazivamo evropski identitet. Naglašavam da govorim o islamskom identitetu, jer se razlikuje npr. bosanski islam od turskog islama. Toga trebamo biti svjesni, jer su oni integralni, sastavni dio Evrope. I, time dolazimo do zaključka da su svi identiteti doprinos evropskoj kulturi, a ne njena opasnost kako to smatraju neki populistički krugovi. Muslimanski identiteti su u Evropi, dakle, sastavni dio.