Koja vakcina kreira najduži imunitet i da li se vakcine mogu miješati?

U Bosni i Hercegovini i dalje je na snazi proces masovne vakcinacije protiv virusa korone, ali odziv u našoj zemlji nije toliko veliki kao u većini evropskih zemalja.

U Bosni i Hercegovini vakcinisano oko 15 posto populacije, pa stoga naša zemlja ima najnižu stopu vakcinisanih na Balkanu i u Evropi, pri čemu je s obje doze do sada vakcinisano nešto više od pola miliona stanovnika.

Šef Infektivnog odjela Opće bolnice u Sarajevu prim. dr. Ednan Drljević govorio je za Preporod.info o procesu vakcinacije, odabiru same vakcine, koje su se vakcine pokazale kao najbolje, koliko smo sigurni od neke nove zaraze iako smo vakcinisani, kao i o vakcinama koje nisu priznate u Evropi. 

Miješanje vakcina

Na početku razgovora smo ga upitali da li osoba koja je primila prvu dozu neke vakcine može i smije da primi drugu dozu, a da ta druga doza bude različita vakcina od one prvobitne.

- Logično bi bilo da i revakcinacija ide istom vakcinom. Međutim, po najnovijim istraživanjima vakcine se mogu kombinovati. Tačnije, mogu se sve kombinovati, ali su za sada istraživanja završena samo za Modernu i Pfizer. Te dvije se mogu kombinovati, ili na način da primite AstraZenecu, dvije doze, pa da onda primite Pfizer. Angela Merkel je, naprimjer, primila AstraZenecu i Pfizer. Ipak, najlogičnije je da se nastavi istom vakcinom, ali se mogu i kombinovati - kaže dr. Drljević za Preporod.info.

I dalje veliki dio populacije izbjegava vakcinisanje kineskom i ruskom vakcinom, najviše zbog toga što nisu priznate na tlu Evropske unije (EU). Također, oni građani kojima je od revakcinacije prošlo više od šest mjeseci, a nisu primili treću buster dozu vakcine protiv korone, isto tako mogu imati probleme prilikom putovanja u inostranstvo.

Naime, očitavanjem QR koda na zelenom certifikatu, na ekranu se pojavljuje crveni znak zabrane koji može da sugeriše da ovaj dokument u tom slučaju nije validan.

- Postoje dvije kinske vakcine, a to su Sinovac i Sinopharm. O Sinovacu sam čitao studije da su dosta dobre vakcine i da dosta dugo vakcinisani imaju jak imunitet nakon vakcinacije. Pošto se Sinopharm davao starijim ljudima, po meni, stvorila se jedna lažna slika, koja ne mora da bude opravdana, da stariji ljudi, koji su vakcinisani Sinopharmom, dođu u bolnicu i završe sa bolešću.

Međutim, problem je što svi ljudi, posebno oni stariji od 75 godina, imaju problem, jer njihov imunitet, bez obzira koju su vakcinu primili, nije u stanju da odgovori na tu vakcinu i da stvori određeni nivo imunosti. Pošto su naši stari ljudi nepokretni i veoma stari, i pošto su po domovima dobijali vakcine, oni su uglavnom primali Sinopharm, jer ona najmanje ima te neke alergijske komplikacije i manifestacije. Neke kolege su na osnovu toga donijele zaključke, ali ja ni u jednoj studiji nisam našao podatke da su se ljudi razbolijevali nakon te vakcine. Pa, zato tu vakcinu smatraju manje djelotvornom.

Generalno, šta je problem sa ruskom i kineskom vakcinom, a koje na tlu EU i SAD-a nisu priznate, da li sada ima veze sa ekonomijom ili politikom, zaista ne znam. Ali, i nismo ni bili u situaciji, a nismo ni sada, da biramo. Nama su, praktično, sve vakcine dobre, a najbolje su one koje su nam dostupne - ističe dr. Drljević.

Koja je najefikasnija vakcina?

Doktora Drljevića smo upitali da li postoje neki jasni podaci koji jasno sugerišu koja je vakcina bolja od druge ili koja je najučinkovitija.

Veliki broj građana BiH nije želio da se vakciniše AstraZenecom, zbog pojedinih medijskih natpisa o ovoj vakcini, pa su čekali da se vakcinišu, na primjer, američkim Pfizerom.

- Ovdje se samo radi o tome koja vakcinacija pravi dugotrajniji imunitet. Lično sam primio AstraZenecu, ali i bez obzira na tu "viku" na AstraZenecu, od početka sam ubijeđen da je to jedna od najboljih, odnosno, jedna od imunitetom najdugotrajnijih vakcina. Kako vrijeme odmiče, sve sam više ubijeđen u to - kaže dr. Drljević.

Veliki je broj ljudi koji u BiH i dalje nije vacinisan, a brojni od njih uopće nemaju tu namjeru.

Postavlja se pitanje da li onda i kakvog smisla ima da se vakcinišemo, ako se svi, zapravo, nećemo kolektivno vakcinisati? Da li je ovo način efikasne borbe protiv korone, za koju je Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) danas poručila kako će biti prisutna i u 2022. godini, ako se vakciniše svako treća ili druga osoba, te ako i za vakcinisane i nevakcinisane i dalje vrijede ista pravila?

- Virus se može zadržati samo u tom rezervoaru nevakcinisanih osoba. Taj procenat gdje se virus zadržava kod vakcinisanih osoba je jako mali, ispod deset posto. Kad bi svi bili vakcinisani u procentu od nekih 90 posto, onda virus ne bi opstao. Međutim, sada imamo problem, jer je u posljednje vrijeme virus najviše prisutan među djecom i omladinom, a koji nisu vakcinisani. Onda se razbole njihovi roditelji, dede, nane i to je jedan od problema sa kojima se sada suočavamo. U svakom slučaju, i oni koji su se vakcinisali mogu da obole od korone, ali u zaista malom procentu. Izašli su najnoviji rezultati koji kažu da smrtnost od korone među vakcinisanim ljudima ispod 85 godina gotovo da i ne postoji. Dakle, vakcinisani se mogu razboljeti, ali je smrtnost izuzetno mala. Ipak, bolest se može prenijeti, iako smo vakcinisani, tako da ove mjere jako dugo moraju ostati na snazi - ističe dr. Drljević.

Kako reaguje naš imuni sistem?

Na kraju smo doktora Drljevića upitali da li postoji ikakva studija ili garancija koja može reći da neka vakcina može biti efikasna šest mjeseci, godinu, dvije, na način da toliko traje kreirani imuni sistem kod čovjeka, a koji će ga zaštiti od virusa korone.

- To se ne može reći, jer postoje dvije vrste imuniteta, a ova druga vrsta se dijeli na dva dijela. Prva vrsta je nespecifični imunitet. Znate da postoje ljudi koji u životu nisu dobili gripu, a da nisu ni vakcinisani. Taj imunitet je izuzetno jak. Prije nego što virus i uđe kroz nos ili usta, on bude eliminisan, tako da, nikada, i ne dođe do ozbiljnije bolesti. Međutim, specifični imunitet je stanični i krvni imunitet, te mi možemo izmjeriti ovaj iz krvi, ali ovaj iz ćelija ne možemo. Tako da nemamo pravu sliku o imunitetu. U svakom slučaju, smatram da najduži imunitet ostavlja AstraZeneca, a jedan od najkraćih imuniteta, svega nekoliko mjeseci, ostavljaju Moderna i Pfizer, i zato su u Izraelu, naprimjer, gotovo svi već primili i treću dozu vakcine. Oni su ustanovili da je došlo do jakog pada imuniteta nakon dva mjeseca, tako da su primili i treću dozu - rekao je na kraju razgovora za Preporod.info dr. Ednan Drljević. 

(Haris Ahbabović/Preporod.info)