Prof. dr. Almir Fatić: Uvod u kur'anske nauke (31. dio) - Nasih (ajeti koji ukidaju propis) i mensuh (ajeti u kojima je ukinut propis)

Radio BIR svakog petka od 10.00 sati emituje serijal Uvod u kur'anske nauke s profesorom Almirom Fatićem, rukovodiocem Katedre za tefsir na Fakultetu islamskih nauka Univerziteta u Sarajevu.

U okviru ovog serijala prof. dr. Almir Fatić će govoriti o znanju koje je povezano s istraživanjem Kur'ana, kao što su fenomen Objave, sakupljanje i raspoređivanje Kur'ana, mekanski i medinski ajeti, povod Objave, derogirajući i derogirani, jasni i nejasni ajeti, kao i drugim temama koje su povezane s Kur'anom Časnim.

Derogacija u Kur'anu

O temi nesha – derogacije pisalo je mnogo klasičnih autora: Ebu 'Ubejd el-Kasim b. Sellam, Ebu Davud es-Sidžistani, Ebu Dža'fer en-Nehhas, Ibnu l-Enbari, Mekki b. Ebi Talib el-Kajsi, Ibnul-'Arebi i dr. Kod nas je objavljeno više tekstova o ovoj temi, zasebno i u tefsirskim udžbenicima.

Riječ  نسخnesh dolazi u sljedećim značenjima:

1. brisanje, uklanjanje(الإِزالة), kao u ajetu: : فَيَنسَخُ ٱللَّهُ مَا يُلْقِي ٱلشَّيْطَانُ ثُمَّ يُحْكِمُ ٱللَّهُ آيَاتِهِ Allah bi ono što je šejtan ubacio uklonio i Svoje Riječi učvrstio (El-Hadždž, 52);
2. zamjena (التبديل): وَإِذَا بَدَّلْنَآ آيَةً مَّكَانَ آيَةٍ(En-Nahl, 101);
3. prijenos(النقل) sa jednoga mjesta u drugo mjesto; نَسَخْت الكتابَ  Kopirao sam knjigu, tj. kada preneseš njezine riječi i tekst na drugo mjesto.

U slučaju Kur’ana, Kur’an je Svevišnji Allah prenio, kopirao, iz Levhi Mahfuza na srce Poslanika, a.s. Neki učenjaci (kao što je Mekki b. Ebi Talib el-Kajsi), kažu da za ovaj vid nesha nije ispravno tvrditi da se nalazi u Kur'anu.

Definicija nesha

U šeri'atskom pravu ovaj pojam se upotrebljava u sljedećem smislu: رفع الحكم الشرعي بدليل شرعي Ref’ul-hukmi š-šer’ijji bi delilin šer’ijjin -Derogacija jednoga propisa putem kasnijeg propisa. Ili: Zakonodavac je dokončao prethodnu odluku kasnijom odlukom (رفع الشارع حكما منه متقدما بحكم منه متأخر).

Poznavanje ove problematike je veoma važno za svakoga ko se bavi proučavanjem Kur'ani kerima. Naši prvaci u ilumu o tome su kazali: Nije dozvoljeno nikome ko tumači Allahovu Knjigu da ne upozna njezin en-nasikh  i el-mensukh.

Hazreti Alija je upitao nekog kadiju:“Da li poznaješ nasih i mensuh?“ Ovaj je odgovorio: „Ne poznajem,“ na što mu je hazreti Alija rekao:“Ti si upropašćen i ti upropašćavaš (druge)!“ (Itqan, 2/20).

U fokusu rasprave je 106. ajet sure Bekare:

• ما نَنسَخْ مِنْ آيَةٍ أَوْ نُنسِهَا نَأْتِ بِخَيْرٍ مِّنْهَا أَوْ مِثْلِهَا أَلَمْ تَعْلَمْ أَنَّ اللّهَ عَلَىَ كُلِّ شَيْءٍ قَدِيرٌ

Mi nijedan propis ne promijenimo, niti ga u zaborav potisnemo, a da bolji od njega ili sličan njemu ne donesemo. Zar ti ne znaš da Allah sve može? (El-Beqare, 106)

Mogućnost derogacije

Muslimani su saglasni o postojanju derogacije, dok je jevreji (kao i ši’ije) negiraju tvrdeći da to znači da je Svevišnji Bog neodlučan (أَنه بَداء), poput onoga ko ima jedno mišljenje a onda ga promijeni. No ovo je neispravno jer derogacija nije ništa više od niza(nja) događaja kao što su život poslije smrti, bolest nakon zdravlja, siromaštvo nakon bogatstva i obratno – a ti događaji nisu rezultat neodlučnosti, što je slučaj i sa pitanjem naredbi i zabrana (Itqan).

Allah je onaj koji objavljuje Kur’an i On može biti i Onaj koji ga mijenja. Promjene su moguće u pojavnom svijetu, dakle, u stvorenome, a ne kod Stvoritelja. Promjene su u pravnim propisima, a ne u govoru.

Dakle, nesh je razumski i šeri’atski moguć. Ebu Muslim el-Isfera’ini (u. 322) veli da je razumski moguć, ali se nije dogodio u šeri’atu. On je nesh tumačio kao تخصيص tahsis – specifikaciju. Nesh nije radi Svevišnjeg g Allaha, već radi ljudi. Opozvani tekst nije ‘ružan’ već se radi o postepenom uvođenju propisa (M.Š.Lašin).

Derogacija se događa samo u naredbama i zabranama. Derogacijom (neshom) je Svevišnji Allah odlikovao ovaj Ummet zbog mnogo razloga. Jedan od njih je i olakšavanje stvari (التيسير).

Nesh nije isto što i بيان bejan (objašnjenje) nekog propisa, jer se uvijek dovodi u vezu sa nekim prethodnim propisom, niti je تخصيص  tahsis, jer derogirajući ajet uspostavlja novi propis.

Nesh ustanovljuje se tevatur predajom, a tahsis može biti i raciom.

Nesh se, također, razlikuje od نسئ nes’a – odgoda primjene propisa, odgoda nečega zbog toga što su minuli razlozi njegovog postojanja.

Načini upoznavanja nesha

Smatra se da se derogacija može utvrditi:

1. Kur’anskim tekstom, sahih hadisom ili izjavom ashaba;
2. konsenzusom učenjaka da je neki ajet derogiran i
3. poznavanjem onoga dijela Kur’ana koji je ranije objavljen i onoga koji je kasnije objavljen.

Znači, idžtihadom se ne ustanovljuje derogacija, ali se mora uložiti trud da bi se uskladili tekstovi.

Podjela nesha

Nesh se dijeli na mnoštvo vrsta, a najvažnija od njih je ona koja slijedi:

1 - Nesh propisa, a ostajanje učenja/izgovora (نسخ الحكم مع بقاء التلاوة), i taj nesh je u stvarnosti najčešći. Ovo znači da ajet ostaje dio kur'anskog Teksta i da se on recitira. Međutim, propis koji on sadrži više nije u funkciji, npr. ajet o iddetu (obaveznom postbračnom pričeku žene kojoj je umro muž) u El-Beqare, 240:

وَالَّذِينَ يُتَوَفَّوْنَ مِنْكُمْ وَيَذَرُونَ أَزْواجاً وَصِيَّةً لِأَزْواجِهِمْ مَتاعاً إِلَى الْحَوْلِ غَيْرَ إِخْراجٍ، Oni među vama kojima se primiče smrt , a koji ostavljaju iza sebe žene – treba da im oporukom  unaprijed za godinu dana  odrede izdržavanje  i da se one ne udaljavaju iz kuće... Ovaj iddet za ženu čiji je muž umro bio je godina dana: njegova žena ostaje u njegovoj kući godinu dana i izdržava se iz njegova imetka – i to je oporuka za nju (vesijje). Zatim je taj rok derogiran, odnosno sveden na četiri mjeseca i deset dana:  وَالَّذِينَ يُتَوَفَّوْنَ مِنْكُمْ وَيَذَرُونَ أَزْواجاً يَتَرَبَّصْنَ بِأَنْفُسِهِنَّ أَرْبَعَةَ أَشْهُرٍ وَعَشْراً Žene su dužne da čekaju četiri mjeseca i deset dana poslije smrti svojih muževa...(El-Beqare, 234)

Ukoliko upitaš –  kaže imam Sujuti - Kakva se mudrost krije u derogiranju propisa a ostavljanju učenja? – odgovorit ću na dva načina: prvo, kako god se Kur'an uči da bi iz njega spoznala pravila i postupalo prema njemu tako isto uči se i zato što je on Allahov govor i za čije učenje slijedi nagrada, pa je učenje ostavljeno zbog ove mudrosti i, drugo, derogacija u većini slučajeva dolazi kao olakšanje, pa je ostalo učenje kao podsjetnik na tu blagodat i 'podizanje' teškoće.

2. Nesh izgovora, učenja (tilaveta) a ostajanje propisa (سخ التلاوة مع بقاء الحكم) To znači da, iako ajet nije više dio kur'anskog teksta, njegov propis ostaje da se primjenjuje. Primjer ajeta gdje je tekst ili izgovor derogiran, dok je propis ostao, jeste tzv. ajet o ''kamenovanju'' (ajetu r-redžm) (v. Muslim, Sahih, ''Kamenovanje oženjenog bludnika'', br. 4194), a koji je glasio: Eš-Šejhu we š-šejhatu iza zenija ferdžimuhuma l-bettete nekalen minellah.

Abdullah b. Abbas prenosi da je Omer b. Hattab sjedio na minberi Božijeg Poslanika [neka je mir na njega] i rekao: ‘Zaista je Bog poslao Muhammeda [a.s.] sa Istinom i objavio mu je Knjigu, i zaista se ajet o kamenovanju ubraja u ono što mu je objavljeno. Mi smo taj ajet učili, zadržali ga u našoj memoriji i razumjeli ga. Božiji Poslanik [neka je mir na njega] propisao je kaznu kamenovanja do smrti [bludnika i bludnice] i, poslije njega, mi smo, također, propisivali kaznu kamenovanja.

Plašim se da bi je ljudi, sa prolaskom vremena, [mogli zaboraviti] i mogli bi reći:  ''Kaznu kamenovanja ne nalazimo u Božijoj Knjizi'', i tako   zalutati napuštajući ovu obavezu koju je propisao Allah.

Kamenovanje je obaveza objavljena u Božijoj Knjizi za oženjene muškarce i žene koje počine preljub kada se to dokaže, ili ako se pojavi trudnoća, ili priznanje.‘‘

Omer je sugerirao da je tekst ovoga ajeta postojao u Kur'anu u Poslanikovo, a.s., vrijeme. U Omsanovim mushafima on ne postoj. Ipak, u skladu sa mišljenjem svih učenjaka prava, propis kamenovanja do smrti za preljubnike ostaje na snazi.

Pitanje: Kakva se krije mudrost u derogiranju učenja a ostavljanju propisa? Zašto i učenje nije ostalo pa da se spoji sa praksom prema njegovom propisu i nagradom za učenje!?

Ibnu l-Dževzi, autor djela Fununu l-efnan, ovako odgovara: ''Jer se time pokazuje stepen pokornosti ovog ummeta u požurivanju izvršenja (Božijih naredbi), bez traženja definitivnih izvora u slučajevima naredbi koje mogu biti i lakše. Oni požuruju da to izvrše kao što je i Halil (Ibrahim, a.s.) požurio da zakolje svoje dijete na temelju sna, a san je najslabiji oblik Objave''.

3. Nesh i hukma i tilaveta zajedno(نسخ الحكم والتلاوة معا).

Hazreti Aiša je rekla: ''Bilo je (u početku) objavljeno deset odvojenih dojenja (za uspostavu veze između bebe i dojilje), pa je to derogirano s pet dojenja. Allahov Poslanik je umro a taj ajet se nastavio učiti kao dio Kur'ana''. Prenose Buhari i Muslim. Učenjaci su raspravljali o riječima ''a taj ajet se nastavio učiti kao dio Kur'ana'', pa bi očigledno značilo da se taj ajet još uči, a, ustvari, nije tako.

Sujuti smatra da se ovdje misli na to da se derogacija dogodila neposredno prije smrti Poslanika, a.s., ili da je i učenje također tada derogirano, ali da su za to svi ljudi saznali tek poslije smrti Poslanika, a.s. Otuda, on je umro, ne neki su i dalje nastavali učiti taj ajet.  Ebu Musa el-Eš'ari je rekao da je ovaj ajet ''objavljen a potom derogiran'' (نزلت ثم رفعت). Mekki kaže: ''Ovo je primjer i derogiranog i derogirajućeg ajeta koji se ne uče. Ne znam da ima primjer sličan ovome, veli Sujuti. Ovo je, dakle, usamljen slučaj. Ti se ajeti ne uče niti se iz njih izvode propisi.‘‘

Vrste nesha

Musa Šahin Lašin također govori o nekoliko vrsta derogacije, kao što su:

(1)  نسخ المأموربه قبل امتثاله Neshul-me’muri bihi kable imtisalihi (derogiranje onoga što je bilo naređeno prije nego što se naredbi i pokorilo), npr.: Božija naredba Ibrahimu, a.s., da žrtvuje sina i uzdignuće te naredbe pred čin izvršenja; 50 namaza koji su naređeni na Miradžu, pa onda 5. Ovdje vidimo kako Svevišnji Allah postupa kao pedagog prema svim stvorenjima iz Svoje milosti. Sujuti kaže da je ovo prava derogacija.

(2) نسخ ما أوجبه الله تعالي علي من قبلناوخففه عنا  Neshu ma evdžebehullahu te’ala ‘ala min qablina we haffefehu ‘anna (derogiranje onoga što je Bog naredio i stavio u dužnost onima prije nas, a istovremeno nama tom derogacijom olakšao), npr. 178. ajet sure El-Beqare (ajet l-qisas):

• يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُواْ كُتِبَ عَلَيْكُمُ الْقِصَاصُ فِي الْقَتْلَى الْحُرُّ بِالْحُرِّ وَالْعَبْدُ بِالْعَبْدِ وَالأُنثَى بِالأُنثَى فَمَنْ عُفِيَ لَهُ مِنْ أَخِيهِ شَيْءٌ فَاتِّبَاعٌ بِالْمَعْرُوفِ وَأَدَاء إِلَيْهِ بِإِحْسَانٍ ذَلِكَ تَخْفِيفٌ مِّن رَّبِّكُمْ وَرَحْمَةٌ فَمَنِ اعْتَدَى بَعْدَ ذَلِكَ فَلَهُ عَذَابٌ أَلِيمٌ

O, vjernici! Propisuje vam se odmazda za ubijene: slobodan za slobodnog, rob za roba, i žena za ženu. A onaj kome se oprosti od njegova brata, neka mu uzvrati dobrim, a i njemu neka se dobročinstvo učini. To je olakšanje od Gospodara vašeg, i milost. A ko nasilje izvrši i poslije toga, njemu slijedi kazna bolna.

Tevrat je knjiga zakona, a Kur’an uvodi polje oprosta ili olakšanja.

Učenjaci su spomenuli nesh koji se pojavio u ranijim šeriatima kao npr.: Allah, dž.š., je dozvolio  Nuhu, nakon izlaska iz lađe, da jede meso svih životinja, zatim je ukinuta ta dozvola za neke od njih; brak sa dvjema sestrama  bio je dozvoljen Israilićanima i njihovim potomcima pa je takav brak kasnije zabranjen u šerijatu Tevrata i poslije njega...

(3) نسخ ماأمرالله به لسبب ثم يزول السبب Neshu ma emerellahu bihi li sebebin summe jezulu s-sebeb (derogiranje onoga što je Svevišnji Allah naredio s razlogom i povodom, a zatim dokinuo povod), npr.: kada je naredio i kada naređuje strpljivost kada se je slabo i borbu i angažiranje kad se je u snazi. M.Š. Lašin kaže da ova treća vrsta nesha i nije nesh, već odgoda en-nes’u.

Lašin navodi i ove tri vrste nesha:

5. A)نسخ الأثقل بالأخف وهوغالب والكثيرNeshul-ethqali bil-ehaff, ve huvel-galibu we l-kethir (derogacija težega lakšim, što je dominantan slučaj), npr.: Božija naredba Ibrahimu, a.s., da žrtvuje sina i uzdignuće te naredbe pred čin izvršenja; 50 namaza koji su naređeni na Miradžu, pa onda 5.
6. B)نسخ المساوى بالمساوىNeshul-musavi bil-musavi (derogacija istoga istim), npr. okretanje u namazu prema Jerusalemu zamijenjeno je okretanjem prema Kjabi, i
7. C) نسخ الأخف بالأثقل وهوقليلneshul-ehaffi bil-ethqal ve huwe qalil (derogacija lakšega težim), npr. post Ašure zamijenjen je ramazanom; prvo je bilo zatvaranje bludnika, a kasnije njihovo kamenovanje.

Nakana Zakonodavca ovdje, kako objašnjava Lašin, nije da ljudima bude teže, već da se spriječi neko zlo, bolje je da ga se ljude klone (ili, ako se radi o dobro, da ga čine). Dakle, cilj nesha je ovdje iskorjenjivanje zla.

Vidovi nesha

Mogući su i sljedeći vidovi derogacije:

1. 1. نسخ القرآن بالقرآنNeshu l-Qur’ani bi l-Qur’an(Derogacija Kur‘ana Kur‘anom), primjeri koji su gore navedeni;
2. 2. نسخ السنة بالقرآنNeshu s-Sunneti bi l-Qur’an(Derogacija Sunneta Kur‘anom), npr. okretanje prema Bejtul-mukaddesu koje je zamijenjeno okretanjem prema Kibli: فَوَلِّ وَجْهَكَ شَطْرَ الْمَسْجِدِ الْحَرامِ ...okreni zato lice svoje prema Časnom hramu (El-Beqare, 144)
3. 3. نسخ القرآن بالسنةNeshu l-Qur’ani bi s-Sunneti (Derogacija Kur‘ana Sunnetom), većina eš’arija i mu’tezilija, zatim Malik i pristalice Ebu Hanife smatraju da sunnet koji je mutevatirmože derogirati Kur’an, jer je i jedno i drugo Objava. Argument im je ajet:  وَمَا يَنطِقُ عَنِ الْهَوَىٰ إِنْ هُوَ إِلَّا وَحْيٌ يُوحَىٰ  (En-Nedžm, 3-4). Šafi‘ i većina njegovih pristalica te Ahmed ibn Hanbel (po jednom predanju) zabranjuju tu pomisao. Dokazi su im:

- 106. ajet sure El-Beqare: ... مَا نَنسَخْ – jedino Allah, dž.š., zamjenjuje jedan ajet (propis) boljim ili istim ajetom;

- mnogi kur'anski tekstovi govore da Muhammed, a.s., samo prenosi Kur'an i da ga on ne može mijenjati: قُلْ مَا يَكُونُ لِي أَنْ أُبَدِّلَهُ مِن تِلْقَاء نَفْسِي إِنْ أَتَّبِعُ إِلاَّ مَا يُوحَى إِلَيَّ   (Junus, 15). Ovdje se radi o zamjeni (tebdil), a ni to nije dozvljeno Muhammedu, a.s., iako je zamjena jedan vid derogacije;

Muhammed, a.s., mogao je sljedbenicma samo objašnjavati Kur'an:  وَأَنزَلْنَا إِلَيْكَ الذِّكْرَ لِتُبَيِّنَ لِلنَّاسِ  (En-Nahl, 44).

Ibn Habib en-Nejsaburi u svome tefsiru kaže: ''Ako je Sunnet po Allahovoj zapovijedi objavljen putem Objave, onda on derogira Kur'an, a ako je on rezultat idžtihada (samostalnog mišljenja Poslanika, a.s.), onda on ne negira Kur'an’’.

Šafi' kaže: ''Kad god Sunnet derogira Kur'an, uvijek će se naći još jedan ajet iz Kur'ana kao podrška tome, i kod god Kur'an derogira Sunnet, uvijek će se naći još jedan sunnet u prilog tome. Ovim se pokazuje podudarnost između Kur'ana i Sunneta''.

(Preporod.info)