Evropske parlamentarke upozorile da EU mora iskoristiti utjecaj nad Izraelom ili će izgubiti kredibilitet

Evropske parlamentarke upozorile su da bi Evropska unija trebala iskoristiti svoj ekonomski utjecaj nad Izraelom ili rizikovati narušavanje vlastitog kredibiliteta u oblasti ljudskih prava, u trenutku pojačanog pritiska javnosti nakon rekordne peticije za suspenziju Sporazuma o pridruživanju EU – Izrael.

Poziv dolazi nakon što je Evropska građanska inicijativa, pokrenuta u januaru 2026. godine pod sloganom “Pravda za Palestinu”, prikupila milion potpisa i premašila potrebne pragove u najmanje deset država članica Evropske unije, znatno više od potrebnih sedam. Time je postala najbrža inicijativa koja je dostigla taj nivo od uvođenja ovog mehanizma.

Inicijativu predvodi Evropski ljevičarski savez uz podršku organizacija civilnog društva i palestinskih pokreta širom Evrope, a njome se poziva na suspenziju dugogodišnjeg trgovinskog i saradničkog okvira između Evropske unije i Izraela.

Prema pravilima Evropske unije, kada Evropska građanska inicijativa prikupi milion verifikovanih potpisa i ispuni geografske kriterije, Evropska komisija mora formalno razmotriti prijedlog, iako ga nije obavezna usvojiti.

Budući da je potreban broj potpisa prikupljen za samo tri mjeseca, inicijativa već vrši pritisak ne samo na institucije Evropske unije nego i na nacionalne vlade, koje su i dalje podijeljene po pitanju Izraela. Potpisi dolaze iz cijele Unije, što organizatori opisuju kao panevropski pokret koji traži promjene.

Među inicijatorima se ističe kopredsjedavajuća Evropskog ljevičarskog saveza Catarina Martins, koja je naglasila da inicijativa predstavlja pokušaj da se široka javna mobilizacija pretvori u konkretno političko djelovanje.

– Evropski građani žele da se zaustavi rat – rekla je Martins, dodajući da mnogi smatraju postupke izraelske vlade nepodnošljivim.

Ona je ukazala i na nepodudarnost između rukovodstva Evropske unije i javnog mnijenja.

– Postoji ogroman jaz između onoga što misli Evropska komisija i onoga što misle evropski građani – rekla je Martins, kritikujući Komisiju da djeluje previše malo i prekasno.

Uporedila je odgovor Evropske unije prema Izraelu s brzim uvođenjem sankcija Rusiji nakon početka rata u Ukrajini, naglašavajući važnost dosljednosti.

– Ako smo to mogli učiniti kada smo rekli Rusiji da ne može izvršiti invaziju na Ukrajinu, i drago mi je da smo to tada uradili, moramo to učiniti i sada da zaustavimo genocid i rat u Libanu i damo šansu miru na Bliskom istoku – poručila je Martins.

Naglasila je i da Evropska unija, zbog svoje ekonomske težine, ima značajan utjecaj na izraelsku politiku.

– Evropa ne mora biti nemoćna u svijetu u kojem su ratovi posvuda. Možemo djelovati više. Mi smo najvažniji trgovinski partner Izraela. Dakle, imamo polugu. I ako prekinemo trgovinski sporazum, vlada Izraela će morati da se promijeni – rekla je Martins.

Evropska unija je i dalje najveći trgovinski partner Izraela, a trgovinska razmjena je 2024. godine iznosila 42,6 milijardi eura.

Martins je upozorila da nastavak sporazuma podriva pravni okvir Evropske unije, posebno klauzulu o ljudskim pravima koja je dio Sporazuma o pridruživanju, koji je na snazi od 2000. godine.

– Evropski novac se koristi za finansiranje genocida i okupacije Zapadne obale ili rata u Libanu. I to nije ono što evropski građani žele – dodala je Martins.

Slične stavove iznijela je i zastupnica u Evropskom parlamentu iz Ljevičarske grupe Rima Hassan, koja je ocijenila da inicijativa jasno pokazuje podjelu između građana i institucija Evropske unije.

Ukazala je na istraživanja javnog mnijenja u zemljama poput Francuske i Njemačke, koja pokazuju većinsku podršku sankcijama Izraelu i priznanju palestinske države.

– Evropski građani žele promjene i očekuju da ih institucije poslušaju – poručila je Hassan.

Organizatori inicijative sada nastoje prikupiti 1,5 miliona potpisa kako bi osigurali sigurnosnu marginu tokom procesa verifikacije i dodatno pojačali politički pritisak tokom šestomjesečnog razmatranja u Evropskoj komisiji.

Tokom tog perioda planirana je mobilizacija političkih mehanizama, uključujući poslanička pitanja, debate i kontinuirani angažman civilnog društva.

– Kako bismo osigurali da dobijemo odgovor koji je jednostavno adekvatan i da se ne nađemo ponovo u situaciji pukih izjava – rekla je Hassan.

Hassan je upozorila da pitanje nadilazi politički okvir i da se tiče globalnog kredibiliteta Evropske unije.

– Evropska unija je izgubila kredibilitet na međunarodnom nivou – rekla je Hassan.

Podsjetila je i na pravni koncept saučesništva prema Konvenciji o genocidu, navodeći da države koje pružaju materijalnu podršku mogu snositi posljedice ukoliko međunarodni sudovi utvrde da je genocid počinjen.

– Ako međunarodni sudovi proglase Izrael krivim za genocid, sve države koje su pružile vojnu i materijalnu podršku Izraelu potpadaju pod ovaj član kao saučesnici u tom zločinu – rekla je Hassan.

Zaključila je da Evropska unija u ovom pitanju ima na kocki vlastiti kredibilitet i dosljednost u odbrani ljudskih prava.

– Evropska unija ne može se pozicionirati kao akter koji brani međunarodno pravo i ljudska prava ako u ovom pitanju nije dosljedna – poručila je Hassan.

(Preporod.info)