Vrijeme za čitanje: Poezija Ćamila Sijarića

1.

Pred našu kuću dohodi noću 
Nekakav nevidljivi čovjek. 
Iznesemo mu pred prag hljeba 
I vode. 
A ne vidimo ga ni kad dođe, 
Ni kad ode. 
Pas na njega ne laje: 
Naš pas jedini zna da taj 
Hljeb i vodu 
Dajemo nekome Svome

2.
Pričao je on mudre priče
O ljudima.
A o njemu pričali da zna
Sve što na svijetu nema –
Ili što ima.
Vraćali su se od njega,
Povijeni od mudrosti,
Kao da su pod tovarima.
Žalili su se zatim svojim ženama:
Teško nama – Što smo ljudi! 

3.

Dođe naš ratnik iz rata u Grčkoj
I donese grčku tepsiju i po tijelu Rane.

Žene mu rekoše da mu tepsija
Iz Grčke ne valja, jer je plitka.
Mi mu rekosmo da mu ni rane
Iz Grčke ne valjaju, jer su plitke.

Rekosmo mu:
Mi bi smo ti kod kuće zadali dublje
Rane.