Nedžad Ibrišimović: Uputa o ljubavi iz Indžila

Iz knjige "Ruhani i šejtani inspiracija":

"O svojoj vlastitoj knjizi mogu misliti jedno, a neko drugi nešto drugo. Čak i kada živi svoju knjigu, pisac se njome ograđuje. Nije li onda slava i poznatost spisateljev paradoks?"

"Sinoć je u Žepču obijena knjižara iz koje je ukradena jedna moja knjiga. Sumnja je pala na oba čitaoca. Istraga je u toku..."

"Ja živim uporedo sa svojim užasima, nekako ravnopravno i mirno." 

"To što sam Bošnjak, to je dar mojih predaka i moga naroda, to što sam Bosanac to je dar moje zemlje, a što sam musliman to je dar Allaha Uzvišenoga i sve troje sam na neki način u sebi zatekao."

"Gledam kako tri zemlje i tri naoružana naroda - opkolivši moju zemlju i moj nenaoružani narod - neminovno nestaju u mojim očima. Gledam kako to Evropa ravnodušno gleda i gledam kako i Evropa nestaje.Vidim daleki Japan u svoj njegovoj ljepoti! Ne bih volio da i Japan nestane." (iz pisma Akiru Kurosawi, 1993.)

Iz intervjua:

"Kad meni neko kaže da me voli, ja ti se onda i nogama i rukama odgurujem od toga, jer ja to dobro ne razumijem. Jedino razumijem kad ja kažem da ja nekoga volim. Ali, valja i to savladati. Sam taj pojam ljubavi meni je prilično složen i zagonetan, iako imam uputu o tome šta je ljubav u jednoj od Božijih knjiga, a to je Indžil u kojoj ima čuvena Pjesma o Ijubavi. .. “ljubav je dobrostiva, sve vjeruje, svemu se nada, nikad ne prestaje, ne hvali se, ne traži svoje … ” To je dakle jedna pjesma o ljubavi u kojoj se tačno govori šta je ljubav. Ali, ako se nogama i rukama odgurujem kad čujem da mene neko voli, onda ja smijem da kažem da volim Allaha dželle šanuhu i Muhammeda alejhiselam i moj bošnjački narod."