Prof. dr. Almir Fatić: Uvod u kur'anske nauke (34. dio) - Kultura ponašanja prilikom učenja Kur'ana (Adabi učenja Kur'ana)

Almir 2.jpg - Prof. dr. Almir Fatić: Uvod u kur

Radio BIR svakog petka od 10.00 sati emituje serijal Uvod u kur'anske nauke s profesorom Almirom Fatićem, rukovodiocem Katedre za tefsir na Fakultetu islamskih nauka Univerziteta u Sarajevu.

U okviru ovog serijala prof. dr. Almir Fatić će govoriti o znanju koje je povezano s istraživanjem Kur'ana, kao što su fenomen Objave, sakupljanje i raspoređivanje Kur'ana, mekanski i medinski ajeti, povod Objave, derogirajući i derogirani, jasni i nejasni ajeti, kao i drugim temama koje su povezane s Kur'anom Časnim.

Kultura ponašanja prilikom učenja Kur'ana (Adabi učenja Kur'ana)

(2)

Tema jedanaesta -  Sunnet je učiti Kur'an sa razumijevanjem i dubokim razmišljanjem. Ovo je najveći cilj i  najvažniji zahtjev, pomoću kojeg se šire prsa i osvjetljavaju srca. Svevišnji kaže: كِتَابٌ أَنزَلْنَاهُ إِلَيْكَ مُبَارَكٌ لِّيَدَّبَّرُوۤاْ آيَاتِهِ Knjiga koju ti objavljujemo je blagoslovljena (Sad, 29), kao i: فَلاَ يَتَدَبَّرُونَ ٱلْقُرْآنَ A zašto oni ne razmisle o Kur’anu? (en-Nisa', 82) 

Način postizanja ovoga jeste taj da se srce učača okupira razmišljanjem o značenju onoga što prouči te da tako spozna značenje svakog ajeta, zatim da razmišlja o naredbama i zabranama i da je uvjereno u prihvatanje toga. Otuda, ako učač prouči nešto što mu je ranije promaklo, on će se ispričati i tražiti oprost, a ako prouči ajet koji govori o milosti, obradovat će se i uputiti dovu, ili - ako prouči ajet koji govori o kazni, uplašit će se i zatražiti Božiju zaštitu; ili - ako prouči o Svevišnjem Allahu, veličat će Ga i slaviti, ili - ako prouči ajet o zazivanju Svevišnjeg, skrušeno će Ga molit i tražiti do Njega. 

Muslim prenosi od Huzejfea da je rekao: - Klanjao sam sa Allahovim Poslanikom, s.a.v.s., jedne noći pa je započeo sa surom el-Bekare i proučio je, zatim je proučio suru en-Nisa', a potom suru Ali 'Imran, učeći polahko i razgovijetno. Kada bi proučio ajet o slavljenju Allaha, dž.š., slavio bi Ga; kad bi proučio ajet dove, molio bi Allaha, dž.š., a kad bi proučio ajet o zaštiti, tražio bi Allahovu, dž.š., zaštitu. 

Ebu Davud i Nesa'i i dr. prenose od Avfa b. Malika da je rekao: - Jedne noći klanjao sam sa Allahovim Poslanikom, s.a.v.s., pa je proučio suru el-Bekare; kad god bi proučio ajet o milosti, zastao bi i molio Allaha, dž.š., a kad bi proučio ajet o kazni, zastao bi i tražio Allahovu, dž.š., zaštitu. 

 Ebu Davud i Tirmizi prenose sljedeći hadis: ''Ko prouči: Ve t-tini ve z-zejtuni (1) – do kraja sure, neka kaže: Bela ve ene 'ala zalike mine š-šahidin / Svakako! Ja sam od onih koji to svjedoče! Ko prouči: La uksimu bi jevmi l-kijameh (1) – do ajeta: E lejse zalike bi kadirin 'ala en juhjie l-mevta (40), neka kaže: Bela / Svakako! Ko prouči: Ve l-murselati (1) – do: Fe bi ekki hadisin be'dehu ju'minun (50), neka kaže: Amenna billahi / Mi vjerujemo u Allaha''. 

Ahmed i Ebu Davud prenose od Ibn Abbasa da bi Vjerovjesnik, s.a.v.s., kad god bi proučio: Sebbihisme Rabbike l-e'ala (1), rekao: Subhane Rabbije l-e'ala / Neka je slavljen moj Svevišnji Gospodar''. 

Tirmizi i Hakim prenose od Džabira: - Izišao je Allahov Poslanik, s.a.v.s. pred svoje ashabe i proučio im čitavu suru er-Rahman, a oni su šutjeli, pa im je rekao: ''Proučio sam je pred džinima i oni su bolje od vas odgovorili. Nisam im nijedanput proučio: فَبِأَيِّ آلَاءِ رَبِّكُمَا تُكَذِّبَانِ Pa, koju blagodat Gospodara svoga vi poričete?! - a da oni nisu rekli: Gospodaru naš, nijednu Tvoju blagodat mi ne pričemo, i Tebi neka je hvala!''

Ebu Davud i dr. prenose od Va'ila b. Hudžra da je rekao: - Čuo sam Vjerovjesnika, s.a.v.s., kad je proučio وَلاَ الضَّآلِّين pa rekao: ''Amin'' oduljujući svoj glas pri izgovoru. 

Taberani prenosi isti hadis riječima: - Rekao je ''Amin'' tri puta. Bejheki ga prenosi ovako: - Rekao je: ''Rabbigfir li! Amin / Bože, oprosti mi! Amin''. 

Ebu Ubejd prenosi od Ebu Mejserea da je Džibril podučio Allahovoga Poslanika, s.a.v.s., da  kaže amin pri završetku sure el-Bekare. 

On također prenosi od Mu'aza b. Džebela da bi on, kada bi završio suru el-Bekare, rekao: Amin. 

Nevevi kaže: ''Od adaba je, kad se prouče ajeti: وَقَالَتِ ٱلْيَهُودُ عُزَيْرٌ ٱبْنُ ٱللَّهِ Jevreji govore: 'Uzejr je sin Allahov' (et-Tevbe, 30) i: وَقَالَتِ ٱلْيَهُودُ يَدُ ٱللَّهِ مَغْلُولَةٌ I govore jevreji: 'Allahova Ruka je stisnuta  (el-Ma'ide, 64), da učač snizi/utiša svoj glas. Tako bi postupao Neha'i''.

Tema dvanaesta - Nema ništa loše u tome da se jedan ajet ponovi jedanput ili više puta. Nesa'i i dr. prenose od Ebu Zerra da je rekao: ''Vjerovjesnik, s.a.v.s., jedne je noći sve do zore ponavljao samo jedan ajet. Taj ajet je: إِنْ تُعَذِّبْهُمْ فَإِنَّهُمْ عِبَادُك Ako ih kazniš – pa oni su robovi Tvoji!'' (el-Ma'ide, 118). 

Tema trinaesta - Lijepo je plakati prilikom učenja Kur'ana, a onaj ko to nije u stanju, onda neka simulira plač i neka bude tužan i skrušen. U Dva sahiha se navodi hadis o Ibn Mes'udovom učenju Poslaniku, s.a.v.s., u kome stoji: ''...i vidjeh mu suze u očima'' (فإذا عيناه تذرِفان). Hadis u cijelosti glasi: Od Ibn Mes'uda, radijallahu 'anhu, prenosi se da je rekao: Rekao mi je Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem: ''Uči mi Kur'an!'' Odgovorio sam: Allahov Poslaniče, zar da tebi učim, a Kur'an se tebi objavljuje? On reče: ''Ja volim da ga čujem od nekoga drugog''. I tako započeh učiti suru en-Nisa', i kada dođoh do ajeta: فَكَيْفَ إِذَا جِئْنَا مِن كُلِّ أُمَّةٍ بِشَهِيدٍ وَجِئْنَا بِكَ عَلَىٰ هَٰؤُلَاءِ شَهِيدًا  A šta će, tek, biti kada dovedemo svjedoka iz svakog naroda, a tebe dovedemo kao svjedoka protiv ovih? (41), on reče: ''Dosta je!'' Okrenuh se prema njemu i vidjeh mu suze u očima (Buhari, 6/113). 

U Bejhekijevom Šu'abu od Sa'da b. Malika prenosi se na merfu' način sljedeći hadis: ''Ovaj Kur'an je objavljen s tugom i žâlom, pa kada ga učite – plačite, a ako ne možete plakati, onda simulirajte plač''. 

U Šu'abu se također prenosi od Mursela Abdulmelika b. 'Umejrea da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: ''Učit ću vam jednu suru, pa onaj ko zaplače, dobit će Džennet. A ako ne možete zaplakati, onda simulirajte plač''. 

U Musnedu Ebu Ja'laa navodi se ovaj hadis:  ''Učite Kur'an tužno jer, zaista, on je objavljen s tugom''.

وفي مسنَد أَبي يعلَى حديث: اقرءوا القرآن بالحُزْن، فإِنَّه نزل بالحزن)‏). 

Taberani navodi hadis: ''Najbolji učač je onaj koji osjeća tugu kada uči Kur'an'' 

Nevevi u djelu Šerhu l-Muhezzeb kaže: ''Način postizanja stanja plača prilikom učenja Kur'ana jeste da učač razmišlja o kazni, prijetnji i ugovorima sa Svevišnjim Allahom te koliko je, u vezi s time, načinjeno propusta. Ako se ne rastuži i ne rasplače, onda neka plače zbog toga što nije takav, jer je to najveća nesreća!'' 

Tema četrnesta - Sunnet je uljepšati glas prilikom učenja Kur'ana na temelju hadisa koga prenose Ibn Hibban i dr.: زيِّنوا القرآن بأَصواتكم ''Ukrasite Kur'an vašim glasovima!'' Darimi ovaj hadis navodi ovim riječima: حسّنوا القرآن بأَصواتكم، فإنَّ الصوت الحسن يزيد القرآن حسناً‏ ''Uljepšajte Kur'an vašim glasovima zato što ljepota glasa povećava ljepotu Kur'ana''. Bezzar i drugi prenose ovaj hadis: ''Lijep glas je ukras Kur'ana''. 

O ovoj temi navodi se dosta vjerodostojnih hadisa. A ako neko nema lijep glas, onda će ga uljepšati onoliko koliko može ali bez iskrivljavanja učenja. 

Što se tiče učenja melodičnim glasom (elhan), imam Šafi' svome Muhtesaru eksplicitno kaže da u tome nema ništa loše, dok se od Rebi'a el-Džīzija (الربيع الجيزيّ) prenosi da je ono mekruh. 

Rafi' kaže: ''Većina učenjaka kaže da nema razlike u ovim dvama mišljenjima. Naime, ono što je mekruh jeste preveliko duljenje dugih vokala i duljenje kratkih vokala u mjeri da oni postani dugi vokali, ili asimilacija slova na pogrešnom mjestu. Ukoliko se ovo ne događa u ovoj mjeri, onda se ne radi o mekruhu''. 

U djeli Zeva'idu r-Revda Rafi' veli sljedeće: ''Ispravno mišljenje jeste da je pretjerivanje na spomenuti način haram (zabranjeno) i karija (učač) čini grijeh, kao i slušalac zbog toga što je time odstupio od ispravnog cilja''. 

Sujuti o ovoj temi dodaje i ovaj hadis: ''Učite Kur'an prema melodiji i glasu Arabljana, a čuvajte se melodije ehli kitabija i grješnika! Pojavit će se ljudi koji će Kur'an učiti drhtavim glasom kao da pjevaju ili onako kako monasi pôjaju. Njihovo učenje neće prelaziti njihove grkljane; njihova srca su zaražena i dive se sâmima sebi''. Ovaj hadis bilježe Taberani i Bejheki. 

Nevevi kaže: ''Lijepo je tražiti da Kur'an uči onaj ko ima lijepo glas i pažljivo slušati njegovo učenje zbog autentičnog hadisa (koji govori o tome). Nema nikakve mahane učiti Kur'an u grupi niti u grupi učiti ukrug, tj. da jedan dio iz grupe prouči jedan dio Kur'ana, a onda drugi dio grupe drugi dio Kur'ana''. 

Tema šesnaesta - Postoje hadisi koji govore da je lijepo Kur'an učiti podižući glas prilikom učenja, kao i hadisi koji govore o tome da se treba učiti tiho, spuštenim glasom. Među prvim hadisima navodi se hadis u Dva sahiha: ''Allah ništa ne sluša tako kao vjerovjesnika lijepoga glasa kada glasno uči Kur'an''. 

U drugu vrstu hadisa spada hadis koga prenose Ebu Davud, Tirmizi i Nes'ai: ''Onaj ko glasno uči Kur'an poput je onoga ko javno udjeljuje sadaku, a onaj ko uči Kur'an u sebi poput je onoga koji sadaku udjeljuje tajno''. 

Nevevi kaže: ''Usaglašavanje među ovim hadisima ogleda se u tome da je vrjednije učenje Kur'an usebi kada postoji strah od licemjerstva ili bi se glasnim učenjem mogli ezijjetiti ljudi koji klanjaju ili spavaju, a učenje naglas vrijednije je budući da ono zahtijeva više napora i njegova korist prelazi i na slušaoce. Zatim, učenje naglas budi srce učača, usmjerava njegovu pažnju na razmišljanje, usmjerava druge da slušaju njegovo učenje, odagnava san i povećava aktivnost''. 

Na ovu usaglašenost ukazuje i hadis koga prenosi Ebu Davud autentičnim senedom od Ebu Se'ida: - Allahov Poslanik, s.a.v.s., osamio se u džamiji i čuo ih je (ashabe) kako glasno uče Kur'an pa je otkrio zastor i rekao: ''Svi vi se obraćate svome Gospodaru i nemojte nipošto jedni druge ometati niti međusobno podizati vaše glasove prilikom učenja!'' 

Tema sedamaesta - Učenje gledajući u Mushaf je vrjednije od učenja napamet jer je gledanje u Mushaf ibadet koji se zahtijeva. Nevevi kaže: ''Ovako su kazali učenjaci naše škole kao i dobri prethodnici (selef), i nisam nikoga našao da tome proturječi''. On još dodaje: ''Ako se kaže da se ovo razlikuje shodno osobama - tako da je učenje gledajući bolje za onoga kod koga su izjednačena stanja skrušenosti i razmišljanja, bez obzira da li učio gledajući ili napamet, a učenje napamet je bolje za onoga ko će time upotpuniti svoju skrušenost i povećati svoje razmišljanje, pa makar učio i gledajući – onda je to dobro mišljenje''. 

Sujuti kaže daxje dokaz za učenje gledajući iz Mushafa hadis koga prenose Taberani i Bejheki u Šu'abu od Evsa es-Sekafija na merfu' način, u kojem se kaže: ''Učenje bez gledanja u Mushaf je vrijedno hiljadu deredža, a učenje gledajući u Mushaf je dvostruko vrjednije: dvije hiljade deredža''. 

Zerekeši u svome Burhanu prenosi ono što Nevevi spominje kao jedno mišljenje, a također prenosi i još jedno mišljenje: da je učenje napamet (hifz) općenito bolje. Ibn Abdusselam odabrao je ovo mišljenje jer ono prouzrokuje nivo razmišljanja koje se ne može postići učenjem gledajući u Mushaf. 

Tema devetnaesta - Pokuđeno je prekinuti učenje da bi se nešto reklo nekome. Halimi kaže: ''Ovo je stoga što je Kur'an Allahov govor i nad njime ne treba davati prednost drugom govoru''. Bejheki ovo stanovište podupire onim što prenose Buhari i Muslim: ''Kada bi Ibn Omer učio Kur'an, ni s kim ne bi razgovarao dok ne bi završio sa učenjem'' (كان ابن عمر إذا قرأَ القرآن لم يتكلَّم حتى يفرغ منه). Također je prilikom učenja Kur'ana pokuđeno smijanje, igranje sa nečim i gledanje u ono što odvraća pažnju.

(Preporod.info)

Podijeli:

Povezane vijesti