Prof. dr. Almir Fatić: Uvod u kur'anske nauke (33. dio) - Kultura ponašanja prilikom učenja Kur'ana (Adabi učenja Kur'ana)

Almir 2.jpg - Prof. dr. Almir Fatić: Uvod u kur

Radio BIR svakog petka od 10.00 sati emituje serijal Uvod u kur'anske nauke s profesorom Almirom Fatićem, rukovodiocem Katedre za tefsir na Fakultetu islamskih nauka Univerziteta u Sarajevu.

U okviru ovog serijala prof. dr. Almir Fatić će govoriti o znanju koje je povezano s istraživanjem Kur'ana, kao što su fenomen Objave, sakupljanje i raspoređivanje Kur'ana, mekanski i medinski ajeti, povod Objave, derogirajući i derogirani, jasni i nejasni ajeti, kao i drugim temama koje su povezane s Kur'anom Časnim.

 

Kultura ponašanja prilikom učenja Kur'ana (Adabi učenja Kur'ana)

1

Nekolicina klasičnih autora pisala je o ovoj temi. Među njima je i imam Nevevi[1] u svojoj knjizi Et-Tibjan, u kojoj navodi brojne adabe učenja Kur'ana. (Knjiga je prevedena na bosanski pod naslovom Adabi učenja Kur'ana, El-Kalem, 1988). 

Preporučeno je što više čitati i učiti Kur'an. Svevišnji hvaleći one koji to čine kaže: يَتْلُونَ آيَاتِ ٱللَّهِ آنَآءَ ٱللَّيْلِ  ...koji uče ajete Allahove po cijelu noć (Ali 'Imran, 113). 

U Dva sahiha u hadisu od Ibn Omera kaže se: ''Nema zavidnosti osim u dva slučaja: čovjeku kome je Allah dao Kur'an i on postupa po njemu i danju i noću...'' (..لا حسدَ إِلاَّ في اثنتيْن‏:‏ رجل آتاه الله القرآن، فهو يقوم به آناء الليل وآناء النهار‏.‏). 

Tirmizi prenosi sljedeći hadis od Ibn Mes'uda: ''Ko prouči harf iz Allahove Knjige, ima za to dobro djelo, a dobro djelo se nagrađuje  deseterostruko'' (مَنْ قرأَ حرفاً من كتاب الله فله به حسنة والحسنة بعشر أَمثالها‏). 

On, također, prenosi hadis od Ebu Se'ida da je Vjerovjesnik, s.a.v.s., rekao: ''Uzvišeni Gospodar kaže: 'Koga Kur'an i sjećanje na Mene zaokupe od upućivanja molbe Meni, dat ću mu ono najbolje što se daje onima koji traže od Mene. Prednost Allahovoga govora nad ostalim govorima je kao prednost Svevišnjeg Allaha nad Njegovim stvorenjima'' (يقول الرَّبُّ سبحانه وتعالى‏:‏ مَنْ شغله القرآن وذِكْرى عن مسأَلتي أَعطيته أَفضل ما أَعطي السائلين، وفضل كلام الله على سائر الكَلاَمِ كفضل الله على سائر خلقه). 

Muslim prenosi hadis od Ebu Umamea (da je Vjerovjesnik, s.a.v.s., rekao): ''Učite Kur'an, jer će on doći na Sudnji dan kao zagovornik onome ko ga bude učio'' (اقرؤوا القرآن، فإنه يأتي يوم القيامة شفيعاً لأصحابه).

Bejheki prenosi sljedeći hadis od Aiše: ''Kuća u kojoj se uči Kur'an pokazuje se stanovnicima nebesa kao što se zvijezde pokazuju stanovnicima Zemlje'' (البيتُ الذي يُقرأُ فيه القرآن يتراءى لأَهل السماء كما تتراءى النجوم لأَهل الأرض).

Od Enesa on, također, prenosi ovaj hadis: ''Osvijetlite vaše kuće (stanove) namazom i učenjem Kur'ana'' (نَوِّرُوا منازلَكم بالصلاة وقراءة القرآن).

Od Nu'mana b. Bešira prenosi hadis: ''Najvrediniji ibadet moga ummeta jeste učenje Kur'ana'' (أَفضل عبادة أُمتي قراءة القرآن).

Isto tako, prenosi hadis od Semurea b. Džunduba: ''Svaki domaćin voli da mu ljudi dođu na gozbu, a Allahova gozba je Kur'an - pa ga ne zanemarujte!'' (كلَّ مؤدِبٍ يُحبُّ أَن تؤتَى مأدبته، ومأدبة الله القرآن فلا تهجروه).

Bejheki još prenosi od Ubejdea el-Mekkija na merfu' i mevkuf način i ovaj hadis: ''O, sljedbenici Kur'ana, ne skrivajte Kur'an ispod svojih jastuka, već ga ispravno učite noću i danju, i širite ga i razmišljajte o onome što on sadrži - da biste bili spašeni!'' (يا أَهل القرآن، لا تَتَوسّدوا القرآن، واتْلُوه حقّ تلاوته آناء الليل والنهار، وأَفشوه، وتدبَّروا ما فيه لعلكم تفلحون). 

Rani muslimani imali su više običaja kada je u pitanju količina Kur'ana koju su oni učili. Najviše što se prenosi u tom pogledu jeste da bi neki osam puta proučili Kur'an (činili hatmu) u  toku jednog dana i jedne noći; četiri puta tokom noći i četiri puta tokom dana. Drugi bi tokom jedne noći i jednog dana pročili četiri puta Kur'an; neki bi proučili tri puta, neki dva puta, a neki jedanput. 

Međutim, Aiša, r.a., je sve to kritikovala. Ibn Ebi Davud prenosi da je Muslim b. Mihrak rekao Aiši, r.a.: ''Ima ljudi koji Kur'an prouče za jednu noć dva puta ili tri puta!'' Ona je odgovorila: ''Oni ga uče, ali ga ne prouče. Klanjala bih sa Allahovim Poslanikom, s.a.v.s., cijelu noć pa bi on proučio sure: el-Bekare, Ali 'Imran i en-Nisa'. I ne bi prošao pored ajeta koji govori o radosnim vijestima, a da ne bi činio dovu i tražio dobro, niti pored ajeta koji pobuđuje strah, a da ne bi činio dovu i tražio utočište''. 

Zatim slijede oni koji bi proučili cijeli Kur'an za dvije noći, a potom oni koji bi činili hatmu svake treće noći, što je dobro. 

Brojni ljudi osudili su da se hatma čini za vrijeme manje od toga (tj. svake treće noći) budući da Ebu Davud i Tirmizi – koji ga smatra vjerodostojnim - prenose hadis od Abdullaha b. 'Amra na merfu' način, koji glasi: ''Ko prouči cijeli Kur'an za manje od tri noći – nije ga razumio'' (لا يفقه مَنْ قرأ القرآن في أَقلّ من ثلاث). 

Ibn Ebi Davud i Se'd b. Mensur prenosi na mevkuf način od Ibn Mes'uda da je on rekao: ''Ne učite Kur'an za manje od tri noći!'' 

Ebu Ubejd prenosi od Mu'aza b. Džebela da on nije volio da prouči cijeli Kur'an za manje od tri noći. 

Ahmed i Ebu Ubejd prenose od Sa'da b. el-Munzira – koji je prenio samo ovaj hadis od Allahovoga Poslanika, s.a.v.s. – koji je rekao: - Upitao sam Allahovoga Poslanika, s.a.v.s., da li mogu proučiti cijeli Kur'an za manje od tri noći, pa mi je on odgovorio: ''Možeš, ako si to u stanju''. 

Zatim slijede oni koji bi cijeli Kur'an proučili za četiri, pet, šest ili sedam noći, što predstavlja sredinu stvari i najbolje je to slijediti. Tako je postupala većina ashaba i drugih ranih muslimana. 

Buhari i Muslim prenose od Abdullaha b. 'Amra da je rekao: - Rekao mi je Allahov Poslanik, s.a.v.s.: ''Prouči cijeli Kur'an za jedan mjesec!'' Kazao sam: - Ja sam u stanju i brže (da ga proučim). Rekao je: ''Prouči ga za deset noći!'' Opet sam ponovio: - Ja sam u stanju i brže (da ga proučim). ''Onda ga prouči za sedam noći i nemoj manje od toga!'' – odgovorio je. 

Ebu Ubejd i drugi prenose predajnim putem od Vasi'a b. Hibbana, a on od Kajsa b. Ebi Sa'sa'a – koji prenosi samo ovaj hadis – da je ovaj upitao Allahovoga Poslanika, s.a.v.s.: - Za koliko bih vremena (noći) trebao da proučim cijeli Kur'an? Allahov Poslanik, s.a.v.s., je odgovorio: ''Za petnaest''. - Ja sam u stanju i brže (da ga proučim). ''Onda ga prouči za heftu!'' 

Potom slijede oni koji bi proučili hatmu za osam i deset noći, odn. za jedan ili dva mjeseca. 

Ebu Davud prenosi od Mekhula da je rekao: - Snažniji ashabi Allahovoga Poslanika, s.a.v.s., proučili bi Kur'an za sedam noći; neki bi proučili za jedan mjesec, neki za dva mjeseca, a neki, pak, za period veći od toga. 

Ebu Lejs u svome El-Bustanu kaže da učač treba proučiti cijeli Kur'an najmanje dva puta tokom godine dana ako nije u stanju da prouči više od tog broja.

Hasan b. Zijad prenosi da je imami Ebu Hanife rekao: ''Onaj ko prouči Kur'an svake godine dva puta, ispunio je svoju dužnost zato što ga je Vjerovjesnik, s.a.v.s., pred Džibrilom proučio dva puta u godini u kojoj će preseliti na Ahiret''.

Neki su kazali da je pokuđeno ne učiniti hatmu za više od četrdeset dana bez opravdanog razloga. O ovome se jasno izjasnio imam-i Ahmed jer je Abdullah b. 'Amr upitao Vjerovjesnika, s.a.v.s.: - Za koliko bih dana trebao proučiti cijeli Kur'an? ''Za četrdeset'' – odgovorio je Allahov Poslanik, s.a.v.s. Ovaj hadis prenosi Ebu Davud. 

Nevevi u svome Ezkaru kaže: ''Odabrano mišljenje o tom pitanju jeste da trajanje učenja hatme ovisi o samoj osobi. Tako osoba kod koje će učenje Kur'ana izazvati duboko razmišljanje i nježne osjećaje, neka se ograniči na toliko učenja koliko joj je dovoljno da dobro shvati šta uči. Ako je neko zauzet širenjem nauke ili pitanjem suđenja među muslimanima ili sličnim poslovima od važnosti za vjeru i opću dobrobit muslimana, njemu je dovoljno da prouči onoliku količnu Kur'ana koja mu neće izazvati neki poremećaj u njegovom korisnom zanimanju. Onaj ko ne spada u spomenute - neka uči koliko više može, ali da mu ne prijeđe u dosadu ili da ga brzo u sebi uči''. 

- Zaboraviti naučeno iz Kur'ana je veliki grijeh. Prenosi Ebu Davud i dr. hadis u kome se kaže: ''Predočeni su mi grijesi moga ummeta, pa nisam vidio većeg grijeha od grijeha čovjeka kome je dāto da nauči suru ili ajet iz Kur'ana, a zatim to zaboravi!'' (عرضت عليَّ ذنوبُ أُمَّتي، فلم أَر ذنباً أَعظم من سورة من القرآن - أَو آية - أُوتِيها رجل ثم نسيَها‏). 

On također prenosi hadis: ''Ko nauči Kur'an pa ga zaboravi, gubav će susresti Svevišnjeg Allaha na Sudnjem danu'' (مَنْ قرأَ القرآن ثم نسيَه لقي الله يوم القيامة أَجذم). 

Smisao navedenog hadisa jeste da se objasni veličina grijeha kojem se izlaže onaj ko ne ponavlja Kur'an jer to ukazuje na manjak pažnje o Allahovoj Knjizi i nezahvalnost na velikoj blagodati koju je postigao, tj. da je naučio napamet sure iz Kur'ana. Ovdje se postavlja sljedeće pitanje: Neki grijesi su veći od grijeha zaborava naučenog iz Kur'ana, pa kako to da je ovdje taj zaborav imenovan kao najveći grijeh? Odgovor: Ulema kaže da se ovim hadisom ne misli općenito na najveći grijeh, nego se misli na najveći grijeh koji proizlazi iz zaborava i nemara. Dakle, značenje hadisa je sljedeće: Nisam vidio većeg grijeha koji proizlazi iz zaborava od grijeha zaborava sure iz Kur'ana (Kerzun, Pristup Kur'anu, 76-77). 

Buhari i Muslim prenosi slijedeći hadis: ''Stalno ponavljajte Kur'an, jer, tako mi Onoga u čijoj je ruci moja duša, Kur'an se brže izmiče nego deva iz svoga julara!'' (تعاهدوا القرآن، فوالذي نفس محمد بيده، لهو أَشدُّ تَفَلُّتاً من الإِبل في عُقُلِها). 

Sunnet je učiti Kur'an na čistome mjestu. Najbolje mjesto za učenje Kur'ana jeste džamija (mesdžid). Neki učenjaci smatraju pokuđenim učiti Kur'an u hamamu (kupatilu) i na putu (ulici). Nevevi prenosi: ''Eš-Ša'bi je smatrao pokuđenim da se Kur'an uči na nečistome mjestu i u mlinu dok se okreće''. 

- Preporučeno je prilikom učenja Kur'an sjediti okrenut prema Kibli, skrušeno, smireno i dostojanstveno, pognute glave. 

- Lijepo je očistit zube misvakom (četkicom) zbog poštovanja prema Kur'anu i čistoće (usta).  Ibn Madže prenosi od Alije, r.a., na mevkuf način, a Bezzar sa dobrom lancem prenosilaca (sened džejjid) na merfu' način sljedeći hadis: ''Vaša usta su putevi za Kur'an, pa ih zato očistite misvakom (četkicom za zube)!'' (إِنَّ أَفواهكم طرق للقرآن، فطيّبُوها بالسِّواك). 

Tema sedma - Sunnet je proučiti Isti'azu (E'ūzu) prije učenja Kur'ana. Svevišnji Allah kaže: فَإِذَا قَرَأْتَ ٱلْقُرْآنَ فَٱسْتَعِذْ بِٱللَّهِ مِنَ ٱلشَّيْطَانِ ٱلرَّجِيمِ Kada hoćeš da učiš Kur’an, zatraži zaštitu kod Allaha od šejtana prokletog! (en-Nahl, 98), tj. kada želite učiti Kur'an. Nevevi kaže: ''Kada neko prolazi pokraj grupe ljudi, on ih treba poselamiti i nastaviti učenje. Ako tada ponovi E'uzu, to je lijepo''. Nevevi još dodaje: ''Njezina preferirajuća forma je: E'ūzu billahi mine š-šejtani r-radžim (Utječem se Allahu od prokletoga šejtana). Grupa iz generacije ranih muslimana (selef) dodavala bi (nakon riječi billahi): Es-Semi'i l-'Alim (Svečujućem, Sveznajućem)''

Ibnu l-Džezeru u Nešru veli: ''Odabrano mišljenje kod imama kiraeta jeste da se ona (E'ūza) uči naglas. A veli se, također, da se ona uvijek uči u sebi. Još se veli da se uči usebi u svim slučajevima izuzev prilikom učenja Fatihe''. 

Ibnu l-Džezeri također veli: ''Kasniji učenjaci imaju različita mišljenja o tome šta znači učiti usebi. Većina njih smatra da to znači šaputanje te da učač mora izgovarati ono što uči i čuti samoga sebe. Drugi kažu da to znači prigušeno učenje koje se srcem ponavlja bez izgovaranja''. 

- Učač treba voditi računa o tome da prouči Bismillu na početku svake sure izuzev sure Bera'etun, jer većina uleme smatra da je Bismilla kur'anski ajet, pa ako bi je neko izostavio, prema mišljenju većine, izostavio bi dio iz cjeline Kur'ana. Ako neko počne učiti iz neke sure, također mu je preporučeno da je prouči. 

Ibnu l-Džezeri kaže: ''Što se tiče otpočinjanja učenja ajetima iz sredine sure Bera'etun (Tevbe), Ebu l-Hasan es-Sehavi jasno se izjasnio da se Bismilla tada uči, dok mu El-Dža'beri oponira''. 

 Sunnet je učiti Kur'an po tertilu. Tertil u kiraetu znači polahko i razgovijetno izgovaranje kur'anskih konsonanata i vokala Svevišnji kaže: وَرَتِّلِ ٱلْقُرْآنَ تَرْتِيل I izgovaraj Kur'an pažljivo!  (el-Muzzemmil, 4). Ebu Davud i drugi prenose od Ummu Seleme da je ona Vjerovjesnikovo, s.a.v.s., učenje opisala kao ''jasno učenje, harf po harf''. Buhari prenosi od Enesa da je on bio upitan o kiraetu Allahovoga Poslanika, s.a.v.s., pa je odgovorio: ''Bilo je oduljeno'' (كانت مدّاً). 

U Dva sahiha (Buharijevom i Muslimovom) prenosi se od Ibn Mes'uda da mu je neki čovjek rekao: ''Ja proučim sve mufessal (kraće) sure na jednom rekjatu''. Odgovorio mu je: ''Prebrzo, kao što se navode stihovi! Zaista, ima ljudi koji uče Kur'an, ali to učenje ne seže dalje od njihovih grkljana. Međutim, ako ono dopre do srca i u njemu se ureže, onda ono koristi''. 

Adžurri u djelu Hameletu l-Kur'an prenosi da je Ibn Mes'ud rekao: ''Ne rasipajte ga (tj. Kur'an) kao što rasipate najslabije datulje i nemojte ga brzo učiti kao što recitirate poeziju! Zastanite kod njegovih čudesnosti i pokrenite njima srca; nemojte biti zaokupljeni krajem sure!'' 

On, također, prenose hadis od Ibn Omera na merfu' način: ''Reći će se (na Sudnjem danu) onome ko je učio Kur'an: Uči Kur'an i uspinji se na stepene (deredže)! Uči kao što si učio na dunjaluku, jer tvoj stepen će biti tamo gdje proučiš posljednji ajet''. 

U djelu Šerhu l-Muhezzeb autor (Nevevi) kaže: ''Učenjaci su saglasni da je pokuđeno učiti Kur'an previše brzo. Oni kažu je učenje jednog džuza po tertilu bolje od učenja dva džuza za isto vrijeme bez tertila. Još kažu da je preporučeno učiti sa tertilom zato što on omogućava razmišljanje, a čime se pokazuje veći respekt i poštovanje te ostvaruje dublji utjecaj na srce. Stoga se ovo preporučuje i nearapima koji ne razumiju njegova značenja''. 

U djelu Nešr navodi se: ''Postoji razilaženje među učenjacima o pitanju da li je bolje učiti po tertilu, pa makar i manje, ili brzo, pa zato i više. Jedan on naših imama je lijepo rekao: - Nagrada za učenje po tertilu je veća po vrijednosti, a nagrada za brže učenje je veća po broju budući da se svaki harf nagrađuje deseterostruko''. 

Zerkeši u Burhanu veli: ''Potpunost tertila ogleda se u naglašenom izgovaranju kur'anskih riječi i jasnom artikuliranju njegovih harfova te u neasimiliranju jednih harfova u druge harfove. Neko je rekao da je ovo najniži nivo, a da je najviši učenje shodno okolnostima: kada se uče ajeti koji sadrže prijetnju, treba ih izgovarati na prijeteći način, a kada se uče ajeti koji govore o Božijoj uzvišenosti, treba ih učiti na uzvišen način''.

[1] Imam i hafiz Muhjuddin Ebu Zekerijja Jahja b. Šeref  en-Nevevi (u. 676./1277.) - jedan od velikih hadiskih učenjaka; iz oblasti hadisa napisao je brojna poznata djela, a najpoznatije mu je djelo Šerhu Sahihi Muslim (Komentar Muslimova Sahiha).

(Preporod.info)

 

Podijeli:

Povezane vijesti